О књизи: година / Ниједно уметничко дело није превођено на руски тако често као ова песма Едгара Алана Поа. Постоји више од две десетине превода Гаврана. Чак је и чувени Хамлетов монолог „Бити или не бити“ био инфериоран: преведен је „само“ шеснаест пута. Прве руске адаптације "Гаврана" појавиле су се 1878. године. А преводи које су направили симболисти: Балмонт, Мережковски, Брјусов сматрају се класичним. Константин Балмонт је написао и есеј о животу и делу америчког песника, који се до данас користи као предговор збиркама изабраних дела и сабраних дела Едгара Алана Поа. Наравно, „Врана“ је преведена у совјетско време и наставља да се преводи до данас. Посебно је занимљиво пратити како су преводиоци тражили руски еквивалент кључне речи „Неверморе“. Андрејевски је превео буквално пре сто двадесет година: „Никад више! Његов савременик Палмин ограничио се на једно „Никад“. Брјусов и Мережковски су следили пример Андрејевског, Балмонта - Палмине. Међутим, обе опције су имале један значајан недостатак: недостајало је фонетско оптерећење, односно два „р“ („Неверморе!“), што је Поеу омогућило да комбинује људски говор и гракање врана. Године 1907., преводилац Јаботински је пронашао излаз: напустио је потрагу за руским аналогом и оставио енглески оригинал - „Неверморе!“ Након чега је потрага у овом правцу престала на пола века. Тек 1977. године појавио се нови руски еквивалент. Василиј Бетаки је више волео да се „кркање” „не враћа”. Осамдесетих година Николај Гол је нашао другу опцију: „све је прошло".